Trenutno na Zemlji ima oko 1.500 aktivnih vulkana, koji su imali makar jednu erupciju u proteklih 10.000 godina. Šta bi se dogodilo kad...
Trenutno na Zemlji ima oko 1.500 aktivnih vulkana, koji
su imali makar jednu erupciju u proteklih 10.000 godina. Šta bi se dogodilo
kada bi svi ovi vulkani proradili istovremeno?
Kada bi kojim slučajem došlo do istovremenog eruptiranja
svih vulkana na svetu, ne bi sve erupcije bile iste. Dr Metju Votson,
specijalista za vulkane sa Univerziteta u Bristolu kaže da se erupcije vulkana
mogu široko kategorizovati u dva različita tipa.
„Prvi plahovit, proizvodi lavu i dosta gasa i drugi koji
proizvodi pepeo i gas“, objašnjava Votson, ali dodaje da razliku u aktivnosti
kontroliše uglavnom viskoznost magme.
„Što je viskoznost
veća, gas teže izlazi, pa je verovatnije da će doći do eksplozije.“ Uprkos ovim
podelama erupcije, ako bi svi vulkani u svetu proradili u isto vreme rezultati
bi bili katastrofalni na više načina.
Magma i pepeo bi izazvale katastrofalne posledice
Magma ne bi bila jedina koja bi terala ljude na beg, već
i velika količina pepela. Piroklastični tokovi su veoma brzi oblaci mešavine
kamenja, gasa i pepela, a dostižu temperaturu iznad 100 stepeni Celzijusa. Ne
samo da utiču na ljude koji žive u blizini vulkana, već piroklastični tokovi
mogu izazvati razaranja i do 100 milja od lokacije.
Veliki je broj ljudi koji živi u blizini vulkana. Na
primer, oko tri miliona ljudi živi u bliini Vezuva, a oko 130 miliona ljudi
živi na ostrvu Java, koje ima 45 aktivnih vulkana.
Međutim, razaranja u blizini vulkana predstavljala bi
samo početak. Vulkanski pepeo može da putuje i nekoliko hiljada milja. „Pepeo
je prilično neprijatna stvar. Sastoji se od sitnih fragmenata stakla, kristala
i stena“, kaže dr Votson.
On je podsetio na erupciju vulkana Ejafjadlajekidl na
Islandu kada su mnoge svetske kompanije otkazale letove zbog straha od
oštećenja avionskih motora. Pored toga, vulkanski pepeo može da ošteti zgrade i
dovede do laganog urušavanja temelja. Udisanje pepela moglo bi da prouzrokuje
velike plućne probleme. U suštini život nakon erupcije vulkana bi izgledao
ovako: kuća ne bi bilo, ali ni vozila koja imaju motor, a nigde ne bi mogli da
idemo bez gas maski.
Gubitak komunikacije i dugoročne klimatske promene
Tome može da se priključi i gašenje komunikacija jer
pepeo može da poremeti rad satelitskih antena, ali i da blokira radio talase.
Erupcije vulkana mogu izazvati i dugoročne klimatske
promene. Iako obično vulkan povezujemo sa vrelom lavom, ogromna količina pepela
i gasa u atmosferi bi zapravo smanjila temperaturu na globalnom nivou. Ipak, na
duže staze, ugljen-dioksid koji emituje vulkan doveo bi do zagrevanja planete,
pa tako čovečanstvo danas proizvodi 50 do 100 puta više ugljen -dioksida.
Ako bi se neko našao u blizini vulkana u toku njegovog
buđenja, teško da bi mogao da preživi. Jedini način je da se što pre ukrca na
kruzer koji ima dovoljno zaliha hrane, vode i medicinskih sredstava.
Manje sunčeve svetlosti
Međutim, i tada bi se javio problem jer bi nebo bilo
mračno i prekriveno pepelom. To znači da bi sunčeva svetlost teško mogla da
dopre do ljudi, što znači da ne bi dobijali dovoljno vitamina D koji je ključan
za apsorpciju kalcijuma. Osim toga, nedostatak sunčeve svetlosti takođe može
uticati na proizvodnju serotinina, što dovodi do anksioznosti i depresije.
„Hipotetički, ako
bi svaki vulkan na zemlji proradio u istom trenutku, više ne bi bilo života na
Zemlji. U tom smislu, to je scenario sudnjeg dana, ali je kao takav malo
verovatan“, objasnio je Votson. (
